* Zanesena...

Nadnevak pon - 22.05.2006 | Komentari > 0

Tako ga želim upoznati...
Tako ništa o njemu ne znam... i to me ubija... ali i intrigira. Što mi je mio bez obzira na sve.
Bojim se da ga upoznam i da se razočaram.
Bojim se da se on voli zaljubljivati u iluzije, kojem dijelom ondje serviram.

Volim te...

Tako tople osjećaje u meni izazivaš. I divim ti se što se prema meni otvaraš kao knjiga.
Nadam se da nećeš odustati jer ti se mnogo ne otvaram...
Znam slušati, da, ali otvoriti se nekome mi je teško, znaš...
A zašto mi je teško, što misliš?
Pa eto zašto... što.... ne znam odakle bih počela. Koliko bih trebala dozirati, a da ne bude previše. Kako znati kada pričam samo i jedino o sebi.
I onda se uhvatim da ne pričam uopće...
Da, zaista ponekad mislim da nemam što ispričati...
I koliko je toga dovoljno da ne ispadnem snob.

Znam slušati...
To je zamjena za to što ne znam pričati o sebi s dovoljnom dozom skrušenosti i normalnosti. A nemam zašto biti nadmena - kad još studiram, a imam gotovo XY godina.

Jedva čekam da te upoznam, šećeru. Mislim da ćemo se divno slagati.
Nadam se da nećeš iskolačiti oči od seksepila kojim zračim i da me nećeš početi gledati kao objekt koji mora biti tvoj.
Tako mi fališ, da znaš...