Dream a little dream of me

Nadnevak uto - 25.11.2008 | Komentari > 7

Četiri su sata izjutra, a ja sam mu napisala da želim ostati s njim...

Teško je bilo to izustiti, jer se ne volim prenagliti u reakcijama, a tako sam mu to željela reći.

On ne zna što će s nama...

Bude ti krivo čuti da dečko kojeg voliš ne zamišlja vaš život skupa. Sve, pa i tu temu, okreće na šalu. Pomišljaš da ne želi da se to dogodi..  Da mu je lijepo ovako kako je sada i da ćete tako biti zauvijek. Da ćete se nakraju rastati jer ti to u srcu nećeš moći podnijeti.

Nije da žurim ikamo, samo je pusto kad pomislim na sutra.

Beskrajna tišina i neopipljiva jeka koraka. A ja bih uzbuđenja, smijeha i poljubaca, ukrasnih jastuka razmetanih u ćoškove da ožive san, opojnih pejzaža i mirisnih napitaka ujutro prije posla. Ja bih se budila s njime zajedno, barem u riječima.

Sanjam?

Da se spustim s oblaka?

Kako da se ponašam na zemlji..?

Kompas mi se malo strmopizdio...

Dvoumila sam se napisati ovaj post. Stajala sam nad rečenicama dok sa svakom ponaosob nisam bila spokojena... I dalje ne znam jesam li trebala napisati baš ovo, no vodim se devizom da ja mogu sve, pa i boriti se protiv svojih granica. A ovo su samo riječi. Riječi zamjenjive, eterične i benigne...