Profil
Lijep. :D
Bambolina voli romantiku. Štoviše, nepopravljivi je romantik i sve bi oko sebe zaljubila i uparila. Pa ipak prezire sapunice, osim onih mirisnih, u kadi, iz koje se nerado izvlači kad već mora. Voli čitati, ali joj fantasy nije na popisu omiljenih žanrova. Najradije mašta na javi, puna je rubno nemogućih planova, koje redom uvijek izvede uspješno. Voli zalaske sunca, jagode sa šlagom i najboljeg dečka u ovom dijelu svemira...
Priče
Ormar
Ladice
Relativnost po Bambolini: ODYEB, or not.
Nadnevak čet - 31.08.2006 | Komentari > 5
Meni zbilja nije jasno.
Nisam upoznala osobu koja lakše prekida i sastavlja veze od mog sadašnjeg bivšeg? dečka.
Ma volimo se i u to nema sumnje, ali bogamu, raspizdi se na svaku sitnicu bitnu, nebitnu. Sad smo valjda prekinuli na totalno bezazleni razgovor i zafrkanciju moju s nekim tko nije on, a muško je. Jebemu i takav kratki fitilj.
I ne samo to, nego me sad već vidi s tim tipom i sav je u bedu i taj bed emitira na mene. A mene njegov bed ne dira ni suhu šljivu jer mi je već dosta njegovih uzbuđivanja na situacije koje to nisu zaslužile. I iako sam se nekoć živčanila živa na to što on misli i kako da mu ugodim, da izgladim - puko mi film i neću više.
Ja ga volim, ali brate, ne mogu na sve stvari utjecati u tom svom relativno mladom a svejedno syebanom životu.
Hoću da je uz mene kad mi je teško. Kad imam problema s roditeljima, vezanima uz njihovo nepriznavanje naše veze, dakle, ako je meni teško, a tiče se nas, želim da u njemu imam stijenu. Da me utješi, da zajedno nađemo put iz problema, da mi razgrne oblake. On se naprotiv razbijesni na svoju okolinu, kojoj (nasreću?) nisam dio i stvar puca. Onda pukne na gorespomenutu zafrkanciju i sve je gotovo. Tu-tuuuu. Kao prekinuta linija. Možda smo i prekinuli, ne liniju, nego nas i našu vezu, opet. Možda se ujutro probudi i shvati da je napravio kardinalnu glupost, nemam pojma i ne želim se time opterećivati. Neka radi što hoće, što mu volja i kako mu najbolje paše. Mislila sam da ćemo biti jači od svega... a nismo i klimamo se na kristalnim nogama.
Nakon nekoliko dana zatišja, stigla je nova bura. I opetovani slijed loših situacija, iziritiranih raspoloženja i odjeba. Ne mogu reći da mi je srcu svejedno na njegove oscilacije. Ali mi je ostatku tijela svejedno, ponajviše mojim živcima, jer sam zbog njega dovoljno puta zaplakala jastuk i pitala se zašto?
Nema odgovora na zašto. Odgovor leži u njegovom karakteru, mojem karakteru, minusu i plusu koji se privlače kao struja, ali i frcaju kad je gusto, i to je to, kraj filozofije i razlog svemu zlu. I razlog svemu prelijepome što smo proživjeli...
Nisam upoznala osobu koja lakše prekida i sastavlja veze od mog sadašnjeg bivšeg? dečka.
Ma volimo se i u to nema sumnje, ali bogamu, raspizdi se na svaku sitnicu bitnu, nebitnu. Sad smo valjda prekinuli na totalno bezazleni razgovor i zafrkanciju moju s nekim tko nije on, a muško je. Jebemu i takav kratki fitilj.
I ne samo to, nego me sad već vidi s tim tipom i sav je u bedu i taj bed emitira na mene. A mene njegov bed ne dira ni suhu šljivu jer mi je već dosta njegovih uzbuđivanja na situacije koje to nisu zaslužile. I iako sam se nekoć živčanila živa na to što on misli i kako da mu ugodim, da izgladim - puko mi film i neću više.
Ja ga volim, ali brate, ne mogu na sve stvari utjecati u tom svom relativno mladom a svejedno syebanom životu.
Hoću da je uz mene kad mi je teško. Kad imam problema s roditeljima, vezanima uz njihovo nepriznavanje naše veze, dakle, ako je meni teško, a tiče se nas, želim da u njemu imam stijenu. Da me utješi, da zajedno nađemo put iz problema, da mi razgrne oblake. On se naprotiv razbijesni na svoju okolinu, kojoj (nasreću?) nisam dio i stvar puca. Onda pukne na gorespomenutu zafrkanciju i sve je gotovo. Tu-tuuuu. Kao prekinuta linija. Možda smo i prekinuli, ne liniju, nego nas i našu vezu, opet. Možda se ujutro probudi i shvati da je napravio kardinalnu glupost, nemam pojma i ne želim se time opterećivati. Neka radi što hoće, što mu volja i kako mu najbolje paše. Mislila sam da ćemo biti jači od svega... a nismo i klimamo se na kristalnim nogama.
Nema odgovora na zašto. Odgovor leži u njegovom karakteru, mojem karakteru, minusu i plusu koji se privlače kao struja, ali i frcaju kad je gusto, i to je to, kraj filozofije i razlog svemu zlu. I razlog svemu prelijepome što smo proživjeli...