Sumnje u raju...

Nadnevak uto - 03.06.2008 | Komentari > 5

Ne znam što reći.
Sretna sam. Globalno sam sretna.
Vidimo se malo.
.. a opet najviše moguće s obzirom na okolnosti.
I dajemo najviše od sebe.
Veselimo se zajedničkom odlasku na more. Bit ćemo ponovo skupa na jedan dulji period. Lani sam se oduševljavala tom idejom, ispalo je najbolje moguće i dokazalo da funkcioniramo dobro zajedno.

Ove sam godine pak u laganoj nervozi...
Ne znam hoće li biti jednako čarobno.
Ili će mu moja neprestana prisutnost smetati.......

Nedavno smo poveli razgovor o tome kako bi htio vrijeme za sebe. U onim danima kada smo zajedno... A vidimo se tako malo. Meni malo... Ne mogu to shvatiti...

Ja sam doduše izuzetno društvena osoba, a njegovo mi društvo paše. I stoga nemam potrebe tražiti vremena za sebe, nije mi ovako ni dosadno ni naporno. Stoga, iako pokušavam, ne mogu dokučiti zašto je tomu tako. I onda se počnem brinuti jer sam takva. Analitičaska. :) I onda njega počnem daviti pitanjima, a on sam to više ne može slušati jer se razgovora i objašnjavanja naslušao...

Neki imaju problema u komunikaciji jer ne razgovaraju jedno s drugim. Mislim da je ovdje problem što razgovaram(o) i previše.. :) htjela bih svaki problem riješiti u začetku. Riješiti i vratiti ekvilibrij. No ponekad problem jednoga nije i problem drugome pa ne stignemo nikamo...

Znam da mu nije lako u nekim pogledima, znam da grunta neke stvari. Ponekad je zbog njih i nervozan.. a ja donedavno nisam znala razlog pa razbijah glavicu dok mi samoj nije sinulo. Sad smo si okej...

Ne znam zašto je ponekad teško doprijeti do srži njegovih briga...

Ako ni sa kim drugim, bar sa mnom može govoriti o svemu što mu je na duši...

Voljela bih da to zna.